AI fotografijaFrancuski ragu sa kobasicom i povrćem
Jednostavan i sočan ragu sa kobasicom, krompirom i raznobojnim povrćem, gotov za samo 20 minuta.
Oznake se automatski određuju na osnovu sastojaka i mogu biti netačne. Proverite deklaraciju na pakovanju ako vam je to važno.
Sastojci
- 400 g Kobasica isečena na kolutiće
- 1 kg Krompir isečen na kockice, kuvan i ohlađen
- 1 kom Crni luk sitno seckan
- 1 čen Beli luk sitno seckan
- 1 kom Plavi patlidžan isečen na kockice
- 2 kom Šargarepa isečena na tanke listiće
- 2 kom Paprika babura isečena na kockice
- 1 kom Tikvica isečena na kockice
- 1 kašičica Sušeni timijan
- 0.5 kašičica Sušeni ruzmarin
- 1 kašičica Dimljena paprika (začin)
- 400 g Seckani paradajz iz konzerve
- 100 ml Supa (bujon)
- 50 ml Slatka pavlaka za šlag
- 1 kašika Maslinovo ulje za prženje
- So
- Crni biber sveže mleven
- 1 veza Peršun listovi
Koraci
Propržite kobasicu na maslinovom ulju u velikom tiganju/šerpi dok ne porumeni i dobije laganu hrskavu koricu.
Dodajte crni luk, beli luk, plavi patlidžan, šargarepu, papriku, tikvicu, timijan, sušeni ruzmarin i dimljenu papriku, pa pržite dok povrće ne porumeni.
Dodajte krompir, seckani paradajz iz konzerve, supu i malo slatke pavlake za šlag.
Dinstajte poklopljeno 10 minuta, a zatim začinite solju i sveže mlevenim crnim biberom po ukusu.
Poslužite jelo u dubokim tanjirima, pospite svežim peršunom.
Ovo je, da budemo pošteni, varijacija na našu čorbu-paprikaš, samo što smo kobasicu propržili umesto da je kuvali u tečnosti, i to menja sve. Kad meso prvo dobije koricu na suvoj vreloj masti, iz njega izađe mast i sok koji okarameliše, i to je ta osnova ukusa koju posle ništa drugo ne može da nadoknadi. Ako kobasicu bacite u tečnost od početka, dobićete kuvanu kobasicu u sosu — jestivo, ali bledo.
Uspeh ovog jela zavisi od tri stvari: da li ste pustili kobasici da se stvarno zapeče pre nego što ste dodali povrće, da li ste povrće pekli dovoljno agresivno da izgubi vodu i pojača ukus umesto da pusti sopstvenu vodu u šerpu, i da li ste merili kada dodajete krompir — jer on je već kuvan, njemu ne treba vreme da omekša, njemu treba samo da se zagreje i upije sos.
Druga stvar koju treba razumeti: ovo nije čorba, ovo je gust, kratak sos oko povrća i mesa, pa ne žurite da dolivate tečnost čim vam se učini suvo. Paradajz i supa daju vlagu, pavlaka daje telo i blagost, ali sve to treba da ostane zgusnuto, ne da pliva.
Krenimo od kobasice, jer ona vuče ceo recept. Treba vam ona vrsta koja pri pečenju pusti svoju mast — domaća ili polusuva kobasica, ne ona najmekša hrenovkasta koja se raspadne u tiganju. Vatra treba da bude dovoljno jaka da ulje u tiganju zacvrči čim ubacite kolutiće, i da ih ne dirate prvih par minuta — tek kad se donja strana zarumeni i počne da se odvaja sama od metala, okrenite. Ako ih mešate prerano, kobasica pusti sokove u ulje umesto da ih zadrži u sebi, i korica se nikad ne formira. To je mana koju ljudi obično pripisuju "lošoj kobasici", a zapravo je kriva nestrpljiva ruka.
Luk i beli luk idu posle, na istu tu mast obogaćenu kobasičinim ukusom — to je ekonomija kuvanja, ne bacate ništa, nego gradite ukus sloj po sloj. Patlidžan, šargarepa, paprika, tikvica ulaze zajedno, i ovde je ključna stvar: tiganj mora ostati dovoljno vreo da povrće počne da se peče, a ne da pusti vodu i dinsta se u sopstvenom soku. Ako vam je šerpa prepuna, povrće će se pariti — znak je jednostavan, čućete da li cvrči ili klizi tiho u tečnosti. Šargarepa je gotova kad se savija kad je pritisnete viljuškom, ne kad "prođe pet minuta".
Patlidžan nemojte žaliti ulja — on je sunđer, upiće koliko mu date, i to je normalno, ne sipajte više nego što piše u receptu misleći da "treba više", jer će vam onda sos biti pun masti. Ako nemate patlidžan, zamenite ga nečim što ima sličnu teksturu kad omekša — tikva ili još malo tikvice, kriterijum je da upija ukus a ne da dominira svojim.
Timijan, ruzmarin i dimljena paprika su tu da daju dubinu bez oštrine — dimljena paprika posebno, jer ona nosi onaj ukus dima koji inače dobijate samo od roštilja, pa vam ovo jelo liči na nešto pečeno iako je zapravo dinstano u šerpi. Ne izmišljajte da treba sipati duplo "da se oseti" — dimljena paprika zna da zagorči ako je ima previše, pa ide u meri.
Krompir mora biti već kuvan i ohlađen pre nego što uđe u šerpu — to je važno jer sirov krompir bi tražio duže vreme i raskuvao bi se povrće oko sebe dok on omekša. Ovde krompir samo upija sos i greje se, zato ga dodajete kasno, zajedno sa paradajzom, supom i pavlakom, i dinstate poklopljeno desetak minuta — poklopac drži paru da krompir ne osuši ivice, ne da nešto "krčka" magično.
Pavlaka za šlag ovde nije za mućenje, nego za telo sosa — ona neutrališe kiselost paradajza i čini sos svilenkastim. Ako je nemate, obična kisela pavlaka ili čak malo putera na kraju odrade sličan posao — kriterijum je mast i blagost, a ne tačno ta nalepnica na kutiji. So i biber idu na kraju, jer kobasica i supa već nose so, pa ako posolite ranije lako preterate. Ovo je jelo za četvoro, u dubokim tanjirima, sa svežim peršunom na kraju — ne zato što tako mora, nego zato što svež peršun posle dvadeset minuta kuvanja je jedini svež ukus na tanjiru, i to se oseti.