AI fotografijaSalata od leblebije, tunjevine i povrća
Jednostavna i osvežavajuća salata sa leblebijom, tunjevinom i svežim povrćem.
Oznake se automatski određuju na osnovu sastojaka i mogu biti netačne. Proverite deklaraciju na pakovanju ako vam je to važno.
Sastojci
- 100 g Zelena salata
- 230 g Leblebija (slanutak)
- 100 g Tunjevina konzervirana
- 200 g Čeri paradajz
- 10-12 kom Crne masline
- So po ukusu
- Origano po ukusu
- Maslinovo ulje po ukusu
Koraci
Operite i iseckajte zelenu salatu (može poslužiti i rukola, matovilac ili druga zelena salata)
Ocedite i isperite kuvanu leblebiju
Operite i prepolovite čeri paradajz ili isecite na nekoliko delova, a crne masline isecite na kolutiće
Dodajte tunjevinu, začinite po ukusu solju i origanom i prelijte maslinovim uljem
Sve dobro promešajte i poslužite
Ovo nije salata koja treba da impresionira izgledom, nego salata koja treba da nahrani bez šporeta. Sastoji se od tri različite namirnice koje sve nose beljakovine i vlaknine, pa je sita a laka za stomak - leblebija, tunjevina, povrće. Uspeh ove salate ne zavisi od veštine, zavisi od toga koliko dobro ocediš tečnost iz leblebije i tunjevine, jer tu se krije mana koja upropasti sve.
Leblebija iz konzerve nosi onaj gusti sluzavi sok, aquafabu, koji je odličan za pravljenje peneastih stvari, ali u salati samo razvodnjava ulje i so i pravi lokvicu na dnu činije. Zato se ne žuri - ocediš, pa pod mlaz vode, pa opet ocediš, dobro, dok zrna ne budu suva na dodir. Isto važi i za tunjevinu iz konzerve - ulje ili salamuru iz nje isceđuješ rukom ili viljuškom pritisnutom na poklopac, jer inače tunjevina plače u salatu i razblažuje ukus maslinovog ulja koje dodaješ na kraju.
Čeri paradajz biraš po tvrdoći, ne po boji - stisneš ga prstima i oseti se da je čvrst, bez mekih mesta. Ako nema čeri paradajza, ide obično paradajz isečen na kockice, samo ga ocediš od semenki i soka na kuhinjskoj krpi minut-dva, da ne pusti vodu u salatu. Crne masline su tu radi slanoće i masnoće koja drugačije miriše od ulja - ako nemaš crne, zelene rade sličan posao, samo su oštrije na ukusu, pa ih stavi manje.
Zelena salata, rukola ili matovilac - svejedno je koju uzmeš, kriterijum je da liste budu čvrste, bez žutih ivica i bez sluzi na dršci. To je osnova na kojoj sve ostalo leži, i zato je seckaš poslednju, tik pre nego što sve pomešaš, jer čim je iseckana počinje da vene od soli i kiseline iz paradajza.
Origano ovde nije ukras nego zamena za svežinu koju bi dao bosiljak da ga imaš - ako imaš svež bosiljak, stavi njega umesto origana, iseckan rukama, ne nožem, jer nož ga pocrni na sečenju. So se dodaje tek kad je sve u činiji, nikad ranije, jer bi izvukla vodu iz paradajza i salate pre vremena.
Maslinovo ulje je ovde jedini "kuvani" element, iako se ništa ne kuva - ono vezuje masnoću tunjevine i maslina sa vlaknima leblebije i salate u jedan ukus. Ne štedi na njemu previše, ali ni ne davi salatu, sipaš dok ne vidiš sjaj na svakom listu i zrnu, to je znak da je dosta.
Ova salata nema vatre, nema temperature o kojoj da pričamo, pa je strpljenje ovde u drugom - u tome da ne požuriš sa ceđenjem konzervi i da seckaš zelenu salatu poslednju. To je sve što treba da znaš, ostalo je mešanje u činiji, za dvoje je dovoljno da se najedu uz parče hleba, ako ga želiš pored.