AI fotografijaKrem-supa od celera u stabljici
Jednostavna krem-supa od celera sa lukom, maslinovim uljem i začinima.
Oznake se automatski određuju na osnovu sastojaka i mogu biti netačne. Proverite deklaraciju na pakovanju ako vam je to važno.
Sastojci
- 150 g Celer u stabljici
- 0.5 kom Crni luk
- Maslinovo ulje po ukusu
- So po ukusu
- Crni biber po ukusu
- 250 ml Voda
Koraci
Operemo celer u stabljici pod mlazom vode, uklonimo tvrdu osnovu i vlaknaste delove, iseckamo na manje komade zajedno sa listovima.
Sitno iseckamo pola glavice luka i propržimo na maloj količini maslinovog ulja do zlatne boje.
Dodamo celer, sipamo vodu i kuvamo oko 20-25 minuta.
23 minSve izmiksiramo ručnim blenderom do glatke, jednolične konzistencije.
Dodamo so i crni biber po ukusu, služimo toplo.
Ovo je sirće i sirće, u suštini dve stvari u loncu: propržen luk i celer u stabljici, sve to skuvano u vodi pa smrvljeno blenderom. Zvuči kao sitnica, a ume da ispadne vodnjikavo i bezukusno ili gusto i puno ukusa — razlika nije u broju sastojaka nego u tome šta se desi u tih prvih par minuta na ulju.
Luk se ne kuva da omekša, nego da se u njemu razgradi šećer i izađe gorčina. To se vidi — luk prelazi iz bele u staklastu, pa u zlatnu boju, i miris se menja iz oštrog u sladak. Ako ga samo "uvenete" dok je još proziran, supa će imati podton sirovog luka koji se kasnije ne da popraviti, koliko god je kuvali u vodi.
Celer u stabljici ovde nije dekoracija nego glavni ukus i glavna tekstura — on u sebi ima dosta vode i vlakana, pa kad se skuva i izblenda, ta vlakna daju telo supi bez ikakvog brašna ili pavlake. Zato je važno da komadi budu manji i približno isti, inače će neki omekšati za 15 minuta, a neki ostati žilavi i posle 25.
Gustina na kraju zavisi samo od odnosa vode i celera — 250 ml na 150 g je dosta malo, pa supa ispadne gušća, skoro kao pire. Ako hoćete redu, dodate vrele vode na kraju, u malim gutljajima, dok ne dobijete gustinu kakvu volite — i to je jedini trenutak kad se vodom može nešto popraviti, pre toga ne.
Krenimo od luka, jer tu se najčešće greši. "Mala vatra" ovde ne znači ništa ako ne znate šta tražite — tražite da luk cvrči tiho, bez pucketanja i bez dima, i da se boja menja polako, u minutima, a ne naglo. Ako šporet kod kuće ima jaču ringlu nego što mislite (a kod stambenih šporeta to je čest slučaj), smanjite čim čujete da cvrčanje postaje glasnije — to je znak da je ulje pregrejano i da će luk zagoreti spolja, a ostati sirov iznutra. Neki kažu da luk treba propržiti "dok ne omekša" — ne, jer omekša on i posle dva minuta, a gorčina ode tek kad promeni boju u zlatnu, to je duže.
Celer u stabljici birajte po stabljici, ne po listu — treba da bude čvrst, da pukne kad ga savijete, a ne da se savije kao guma. Ako je mlitav, izgubio je vodu i ukus će biti slabiji, pa ćete morati da nadoknadite solju, što nije isto. List nemojte bacati, u njemu ima ukusa koliko i u stabljici, samo je nežniji i brže omekša.
So i biber idu na kraju namerno, ne iz navike. Dok se supa kuva, voda isparava i ukus se koncentruje, pa ako posolite na početku lako presolite kad se tečnost svede. Probajte kašikom pre nego što dodate so — to je jedini pouzdan način, jer "po ukusu" ne znači ništa dok ne kušate.
Maslinovo ulje ovde ima jednu funkciju — da luk proprži bez da zagori i da ostavi malo svog ukusa u osnovi. Ako ga nemate, ide bilo koje ulje za prženje koje podnosi toplotu bez dimljenja; kriterijum je da ne dimi na vatri na kojoj pržite luk, a ne da bude baš maslinovo po svaku cenu.
Ako nemate ručni blender, može i obični stoni, samo pazite da ne sipate kipuću tečnost do vrha zatvorene posude — para je zna izbaciti poklopac, i to je opekotina koju pamtite duže nego supu. Sačekajte par minuta da se malo stiša, pa onda miksirajte.
Strpljenje je ovde sastojak koliko i celer — 20 do 25 minuta kuvanja nije proizvoljan broj, nego vreme za koje vlakna u stabljici stvarno omekšaju do kraja, ne samo spolja. Proverite viljuškom, ne satom — kad celer uđe bez otpora, gotovo je, pre toga nije, ma koliko minuta pisalo u receptu.