AI fotografijaZemičke-bundevice za Noć veštica
Meke zemičke od bundeve sa kardamomom, oblikovane u stilu bundevica, savršene za proslavu Noći veštica.
Oznake se automatski određuju na osnovu sastojaka i mogu biti netačne. Proverite deklaraciju na pakovanju ako vam je to važno.
Sastojci
- 200 g Bundeva isečena na kockice
- 100 ml Mleko sobne temperature
- 20 g Kvasac
- 1 kašičica Kardamom mleveni
- 2 kom Jaja
- 50 g Šećer
- 10 g So
- 50 g Integralno brašno
- 60 g Maslac mekan, sobne temperature
- 500 g Brašno
- 1 kom Jaje umućeno za premazivanje
- 2 kom Koren sladića isečen na male komade za stabljike
Koraci
Stavite isečenu bundevu u šerpu sa vodom pod poklopcem, prokuvajte i kuvajte 10 minuta.
10 minOcedite vodu i izmiksajte bundevu u gust kremasti pire, stavite u zamrzivač da se potpuno ohladi pre dodavanja u testo.
Rastvorite kvasac u mleku, dodajte kardamom, jaja, šećer, so i integralno brašno, dobro promešajte.
Dodajte polovinu pšeničnog brašna i umešajte meki maslac u testo kada postane jednoliko.
Dodajte ohlađeni pire od bundeve i postepeno dodajte preostalo brašno, mesite testo na niskoj brzini 10 minuta.
10 minPrebacite testo u posudu, pokrijte peškirom i ostavite da nadođe 1 sat i 30 minuta.
90 minStavite testo na pobrašnjenu površinu, podelite i oblikujte okrugle zemičke.
Stavite zemičke na pleh sa pek papirom i ostavite da odstoje 15 minuta nepokrivene.
15 minPažljivo obavijte svaku zemičku kuhinjskim kanapom da formirate šaru poput točka.
Ostavite zemičke na plehu da odstoje 30 minuta, pokrivene peškirom.
30 minPremažite zemičke umućenim jajetom i pecite u zagrejanoj rerni sa konvekcijom na 175°C oko 16-18 minuta.
17 minOstavite zemičke da se malo ohlade na rešetki, pažljivo isecite i skinite kanap, umetnite mali komad sladića kao stabljiku pre serviranja.
Ovo je slatka zemička s bundevom, umešena tako da izgleda kao mala bundevica — kanap je obično, kuhinjsko pomagalo, ne nešto što morate kupovati posebno. Testo je obično kvasno testo, samo što umesto dela vode ili mleka nosi pire od bundeve, pa je malo teže i vlažnije od običnog testa za zemičke, i baš to pravi razliku između uspeha i razočaranja.
Hoće li uspeti zavisi od tri stvari: koliko je pire od bundeve zaista gust (ne kašast, nego gust kao pire krompira), koliko je testo dobro umešeno da uhvati elastičnost, i koliko strpljenja imate dok čekate da nadođe. Rerna i peći ovde ne prave veliku dramu, tu je sve poznato — konvekcija na 175°C, to je ona temperatura gde se kora zapeče i porumeni a da sredina ne ostane sirova, jer vreo vazduh kruži i peče ravnomerno sa svih strana.
Za 14 zemička vam treba gotovo pola dana ako računate nadolaženje, ali aktivnog rada ima možda sat vremena. To je jelo za porodicu uoči praznika, ne za brzu užinu — i to je u redu, neke stvari se rade polako jer brže ne idu.
Mit koji ovde treba srušiti: neki misle da kvasno testo mora da bude na toplom mestu da nadođe, po mogućstvu kraj radijatora ili u skoro vreloj rerni. Ne, jer kvasac radi i na sobnoj temperaturi, samo sporije — a sporije nadolaženje daje bolji ukus, jer kvasac stigne da razgradi šećere i napravi aromu, ne samo mehuriće. Ako ga isforsirate toplotom, dobićete testo koje brzo naraste i brzo spadne, bez ukusa.
Bundeva ovde nije ukras nego tečnost i boja u testu — zato je bitno da je ocedite dobro i smrznete pire pre dodavanja, jer toplo ili vodnjikavo testo odmah ubija kvasac ili razvodnjava brašno tako da nikad ne uhvati strukturu. Ako nemate bundevu, može i pire od slatkog krompira — princip je isti, gust skrobni pire koji dodaje vlagu, boju i blagu slatkoću, ne vodu.
Kvasac rastvoren u mleku sobne temperature je obično pravilo: mleko ne sme biti vruće, jer kvasac na visokoj temperaturi jednostavno ugine, a to je mana koju ljudi stalno prave misleći da „pomažu“ kvascu toplotom. Sobna temperatura je dovoljna, kvasac ionako radi sam kad mu daš vremena.
Integralno brašno u malom udelu uz belo brašno daje testu malo više strukture i ukusa nego čisto belo, ali ne toliko da otežava dizanje — zato ga ima samo 50 g na 500 g belog. Ako ga nemate, slobodno koristite samo belo brašno, razlika je kozmetička, ne presudna.
Maslac se umešava tek kad je testo već jednolično, ne ranije — jer mast obavija niti glutena i sprečava im da se razviju ako je dodate prerano. Zato ide posle prve faze mešanja, kad se brašno i tečnost već povežu, a ne na početku kao kod nekih drugih testa. Zamena je margarin iste mekoće, ali maslac daje ukus koji margarin prosto nema.
So i šećer ovde nisu samo za ukus — so steže gluten i kontroliše brzinu kvasca, šećer hrani kvasac ali u malim količinama, previše šećera bi usporilo dizanje jer stvara osmotski pritisak koji kvascu otežava rad. Zato se količine drže umerenim, ne po proceni „malo više da bude slađe“.
Kanap oko zemički je tehnika, ne magija — formira useke koji pri pečenju ostanu kao šare bundeve jer testo raste unutar niti i stvara brazde. Posle pečenja ga pažljivo skinete dok je zemička još mlaka, jer hladna kora je krtija i lakše puca ako forsirate. Sladić kao stabljika je dekoracija, ali ima smisla — tvrd je, drži oblik, i jestiv je ako neko hoće da ga proba, mada mu je uloga uglavnom vizuelna.
·