AI fotografijaKrem-supa od cvekle
Topla, baršunasta supa od cvekle, mrkve i luka, zgusnuta zaprškom i začinjena kiselim mlekom i peršunom.
Oznake se automatski određuju na osnovu sastojaka i mogu biti netačne. Proverite deklaraciju na pakovanju ako vam je to važno.
Sastojci
- 300 g Cvekla
- 125 ml Kiselo mleko
- 40 g Brašno
- 30 g Maslac
- 2 kom Šargarepa
- 1 kom Crni luk
- 1 kašika Crveno vinsko sirće
- 1.5 l Voda
- So po ukusu
- Peršun po ukusu
- Krutoni po ukusu
- Bademi po ukusu, prženi
Koraci
U tiganju na laganoj vatri rastopiti maslac, skloniti sa vatre pre nego što se potpuno rastopi i ostaviti nekoliko minuta.
Postepeno dodati brašno i energično mešati do glatke, homogene zaprške bez grudvica.
Iseckati cveklu, šargarepu i crni luk na male kockice i prebaciti u šerpu sa pripremljenom zaprškom.
Dodati litar i po tople vode, crveno vinsko sirće i so.
Kuvati na laganoj vatri oko sat vremena, povremeno mešajući.
60 minKada cvekla postane mekana, skloniti šerpu sa vatre i ostaviti da se ohladi.
Ručnim blenderom izmiksati smesu do guste kreme.
Supu prebaciti u činiju, dodati kiselo mleko i iseckani peršun.
Dobro promešati i servirati u dubokim tanjirima sa krutonima ili prženim bademima.
Krem-supa od cvekle, to vam zvuči egzotično, ali mehanizam je isti kao kod svakog čorbastog jela gde se povrće raspadne u kašu – pitanje je samo kako da ta kaša bude baršunasta, a ne pesak. Cvekla daje boju i tu zemljanu slatkoću, šargarepa pojačava slatkoću, luk daje dubinu, a brašno i maslac zajedno rade posao koji inače radi dobar paradajz u čorbi od paprike – zgusnu tečnost da supa ne bude vodenjikava.
Uspeh ove supe zavisi od tri stvari. Prva je koliko fino iseckate povrće – sitnije kockice, brže se raspadnu, manje vremena na vatri, manje šanse da nešto zagori na dnu. Druga je zaprška – ako brašno uhvati previše boje ili grudva, cela supa će imati ukus sirovog brašna koji se kasnije ne može popraviti. Treća je trenutak kad dodate kiselo mleko – ono mora u toplu, ali ne vrelu tečnost, inače se zgruša i supa izgleda kao da je nešto pošlo po zlu, mada ukus ostaje isti.
Ovo nije jelo za žurbu. Cvekla je tvrda korenka, treba joj vreme da omekša, i tu nema prečice – jača vatra samo zagori dno, ne ubrzava raspadanje vlakana.
Maslac i brašno prave takozvanu belu zaprušku, mada ovde nije bela nego će se obojiti crvenom bojom cvekle. Zašto se maslac skida sa vatre pre nego što se potpuno rastopi? Zato što maslac ima vodu i mlečni protein koji na jačoj vatri prže i gorčaju – ako ga pustite da kipi, zaprška će imati gorak podton koji se u gustoj supi ne gubi, naprotiv, naglašava se. Ako nemate maslac, obično ulje radi posao zgušnjavanja isto dobro, samo izgubite tu blagu mlečnu notu, što u supi sa kiselim mlekom i nije presudno.
Brašno se dodaje postepeno i energično meša jer je to jedini način da spojite mast i škrob bez grudvica – grudvica u zaprški je brašno koje se zatvorilo u sebe i voda do njega nikad neće doći, pa će ostati sirovo u sred kuvane supe. Ko nema brašno, može sa malo griza ili čak krompirom koji se kuva zajedno sa ostalim povrćem i onda blenduje – krompir je prirodni zgušnjivač, isto kao što se radi u čorbama kad nema vremena za zapršku.
Cvekla, šargarepa i luk seckate na male kockice ne zato što recept tako kaže, nego zato što manja površina brže omekša i brže otpusti sok u tečnost – to je ista logika po kojoj se povrće za ajvar sitnije seče kad se žuri, a krupnije kad se pečeno. Gotovost cvekle ne gledate na časovnik, nego na probu viljuškom – kad uđe lako, kao u kuvani krompir, gotovo je. Sat vremena je donja granica, ne pravilo – zavisi od starosti i veličine cvekle.
Crveno vinsko sirće ovde nije samo za kiselost. Cvekla ima zemljani, pomalo "ravan" ukus, i kiselina ga oživi, baš kao što limun oživi pasulj. Ko nema vinsko sirće, bilo koje blago kiselo sirće ili sok limuna rade istu funkciju – kriterijum je kiselina koja neće nadjačati boju ukusa, ne konkretna flašica.
Kiselo mleko dodajete tek kad je supa skinuta sa vatre i malo prohladi – mlečni proteini se zgrušavaju na visokoj temperaturi, to je ta "greška domaćica" koju svi doživimo bar jednom, supa izgleda zgrušano umesto glatko. Neki kažu da treba dodati mleko direktno u vrelo – ne, jer upravo to pravi grudvice koje nikakvo blendiranje ne vraća u glatko. Ko nema kiselo mleko, pavlaka razblažena malo vodom ili obično jogurt bez šećera radi isti posao – kriterijum je kiselo-mlečna masnoća koja omekša oštrinu cvekle.
Pržen krompir u ovoj supi nema mesta, ali krutoni i bademi igraju istu ulogu kao pogačice uz čorbu – daju hrskavost koju krema sama po sebi nema. U domaćoj kuhinji s rernom, krutoni od starog hleba su logičniji izbor od kupovnih, ekonomija je ista kao kad se stari lepinje ne bacaju nego seckaju i suše.
Na običnom šporetu "laganu vatru" prepoznajete po tome da tečnost jedva primetno podrhtava, ne burno vrije – ako vrije jako, cvekla se spolja raspadne pre nego što iznutra omekša, i dobijate kašu sa grudvicama tvrde sredine, što nije isto što i glatka krema. Strpljenje je ovde sastojak koliko i cvekla – ako je požurite, supa će vam to vratiti teksturom.