AI fotografijaTartufi od pomorandže i čokolade
Jednostavni deserti bez pečenja, pravljeni od keksa, rikote i tamne čokolade, aromatizovani pomorandžom.
Oznake se automatski određuju na osnovu sastojaka i mogu biti netačne. Proverite deklaraciju na pakovanju ako vam je to važno.
Sastojci
- 300 g Piškote
- 120 g Šećer u prahu
- 250 g Rikota
- 90 g Sok od pomorandže
- 1 kom Korica pomorandže
- 80 g Tamna čokolada
- Kakao u prahu po želji
Koraci
U blenderu usitnimo piškote do sitnih mrvica, sličnih prahu.
Prebacimo mrvice u veliku posudu, dodamo šećer u prahu i promešamo.
Dodamo rikotu i dobro izmešamo do ujednačene smese.
Ulijemo sok od pomorandže i dodamo koricu pomorandže, promešamo.
Rastopimo tamnu čokoladu na vodenoj pari ili u mikrotalasnoj, ulijemo u smesu i izmešamo do ujednačene mase.
Posudu pokrijemo folijom za hranu i stavimo u frižider na 30 minuta, da smesa postane pogodnija za oblikovanje.
30 minOd smese oblikujemo male kuglice, uzimajući malo mase i oblikujući je rukama.
Svaku kuglicu uvaljamo u šećer u prahu ili kakao u prahu.
Gotovi tartufi se čuvaju u frižideru do serviranja.
Ovo nije kolač, ovo je recikliranje. Piškote koje bi inače ostale da se osuše u kutiji, pretvaraju se u nešto što liči na pravi desert, bez pečenja, bez šporeta, samo frižider i tvoje ruke. Tartufi od čokolade postoje po svetu u desetinama varijanti, ova sa rikotom i pomorandžom je lakša i svežija od klasičnih sa puterom, manje masna, pa deluje gotovo pristojno da je jedeš posle ajvara i roštilja, kad ti slatko više ne ide lako.
Uspeh ovde ne zavisi od veštine nego od strpljenja sa jednim jedinim korakom — hlađenjem. Sve ostalo je mešanje. Ako smesu ne ohladiš dovoljno, lepiće ti se za prste kao da praviš ćufte od blata, i nijedna kuglica neće držati oblik. Ako je ohladiš kako treba, posao traje pet minuta i deca mogu da ga rade.
Treći činilac je kvalitet piškota i čokolade, jer ovde nema pečenja da sakrije loš sastojak — sve što staviš, osetiš direktno. Jeftina čokolada sa puno šećera i malo kakaa daje tartufe koji su slatki, ali prazni, bez onog gorkastog dna koje pomorandža treba da uravnoteži.
Piškote su ovde isto što je u pitama korica, nosilac, suva baza koja upija vlagu i daje strukturu. Usitniš ih u prah, blenderom ili, ako ga nemaš, u kesi sa oklagijom — isti rezultat, samo više muke rukom. Neki kažu da moraš baš piškote marke koju pamte iz detinjstva. Ne, jer bilo koji suvi keks bez previše masnoće radi posao, čak i stari petit-beurre ako ti je ostao od korizme.
Rikota ovde igra ulogu koju bi u drugim receptima imao puter — vezuje masu i daje kremastu teksturu, ali bez masnoće koja tartufe čini teškim posle dva zalogaja. Ako nemaš rikotu, uzmi bilo koji mek, neslan svež sir sličnog sastava, kriterijum je vlažnost i odsustvo kiselosti koja bi parala pomorandžu. Kravlji sir iz prodavnice, ako je dovoljno gladak, prolazi isto tako dobro.
Sok i korica pomorandže nisu ukras, nego kontrast — bez njih bi smesa bila jednolično slatka, kao čista čokolada bez soli. Korica nosi eterična ulja, onaj miris koji osetiš pre nego što zagrizeš, zato je strugaj samo sa žute kore, bela je gorka i ne treba ti. Ako nemaš pomorandžu, mandarina daje sličan efekat u manjoj meri, limun menja karakter cele priče i to više nije isti desert.
Čokolada se topi na pari, ne direktno na vatri — mehanizam je prost, čokolada pregori i zrni se na direktnoj toploti iznad možda 50°C, dok vodena para drži temperaturu blizu ključanja vode i topi je ravnomerno. U mikrotalasnoj isto pravilo, kratko i na pauzama, mešaj između, jer se spolja topi brže nego iznutra i lako izgoriš ivice dok sredina ostane čvrsta.
Hlađenje od pola sata nije proizvoljno nego hemija masti — čokolada i rikota na sobnoj temperaturi su meke, u frižideru mast u njima očvrsne, i tek tada smesa drži oblik kuglice umesto da se razliva. Ako ti kuhinja leti bude vrela, ostavi i duže, znak gotovosti nije sat nego osećaj — kad uzmeš malo smese i ona ne lepi se za dlan nego se odvaja čisto, spremna je.
Uvaljavanje u kakao ili šećer u prahu je kozmetika, ali i praktična stvar — sprečava da se kuglice lepe jedna za drugu kad ih slažeš u posudu. Za deset osoba ova količina daje po dva-tri tartufa svakome, što je taman toliko da probaš a ne da ti smuči od slatkog. I da, ruke ti moraju biti hladne kad oblikuješ — ako su tople, smesa će ti se topiti u dlanu brže nego što stigneš da napraviš kuglicu, pa ih povremeno kvasi hladnom vodom ili drži ruke pod mlazom.