AI fotografijaPasta pene arabijata od Karla
Brza i ukusna pasta sa dimljenom slaninom, peperonatom i pavlakom, po Karlovom receptu.
Oznake se automatski određuju na osnovu sastojaka i mogu biti netačne. Proverite deklaraciju na pakovanju ako vam je to važno.
Sastojci
- 140 g Dimljena slanina
- 1 konzerva Peperonata
- 200 ml Pavlaka za kuvanje
- Ljuta paprika u pahuljicama po želji
- 320 g Testenina (pene)
- Parmezan po želji
Koraci
Staviti slaninu u dovoljno veliki tiganj i dobro je propržiti dok ne porumeni.
Dodati ljutu papriku u pahuljicama, staviti peperonatu i dobro zagrejati zajedno sa slaninom.
Uliti pavlaku i mešati dok sos ne postane kremast i ujednačen.
Skuvati pene, ocediti vodu i dodati testeninu u sos, dobro promešati.
Servirati posuto rendanim parmezanom.
Ovo je brza pasta na bazi slanine, ljute paprike i pavlake – nešto između arabijate i karbonare, samo pogodnije za kućnu kuhinju jer nema sirova jaja koja treba savladati. Jelo ne zavisi od recepta po gramima, zavisi od masti koju izvučeš iz slanine na početku. Ta mast je nosač ukusa za sve što dolazi posle, i ako je nema dovoljno, sos će biti bljutav koliko god pavlake sipao.
Količina je data za jednu osobu, ali tiganj treba da bude dovoljno širok da slanina leži u jednom sloju, ne u gomili. Ako je nabacaš u premali tiganj, ona će se pariti umesto da se prži, pustiti vodu i ostati bleda i meka. Znak da je gotova nije vreme, nego boja i zvuk – kad porumeni i kad mast u tiganju počne tiho da prska, tek tada je vadiš ili dodaješ dalje.
Ljuta paprika ide na masnu podlogu, ne na suv tiganj i ne u hladan sos – mast je rastvara i širi njenu ljutinu kroz celo jelo, dok bi u pavlaci ostala samo da pluta kao ukras. Peperonata zatim preuzima tu mast i zagreva se dok ne počne blago da krčka, to je znak da je spremna da primi pavlaku.
Slanina je ovde temelj, ne ukras. Dimljena slanina daje i mast za prženje i ukus dima koji se inače dobija satima, a ovde dobijaš u par minuta jer je dim već unutra. Ako nemaš baš dimljenu, uzmi običnu slaninu ili pancetu, samo računaj da će ukus biti ravniji, bez tog dimnog traga – to je kriterijum zamene: tražiš mast koja se topi i meso koje pusti ukus u tu mast, dim je bonus.
Peperonata iz konzerve je tu da uštedi vreme – to je već pirjana paprika sa paradajzom, dakle gotova baza sosa. Ko nema peperonatu, pravi istu stvar kod kuće: nasecka crvenu papriku i malo paradajza, pa to pirja u istoj masti dok paprika ne omekša i ne pusti sok. Princip je isti, samo je konzerva preskočila taj korak pirjanja za tebe.
Pavlaka za kuvanje ulazi kad je baza već vruća, ne u hladan tiganj – inače se sos razdvoji i dobiješ mlečnu vodu sa mašću koja pliva po vrhu. Mešanjem na vatri pavlaka se vezuje sa mašću iz slanine i sokom iz peperonate, i to je trenutak kad sos postaje gladak i gust, a ne vodnjikav. Taj znak – ujednačena, blago kremasta tekstura – važniji je od bilo kog minuta na satu.
Testenina pene je izabrana jer ima rupu kroz koju sos ulazi, a njena ivičasta površina ga drži. Kuvaj je dok ne bude tvrda tačno koliko treba da se savije a ne pukne pod zubom – to je „al dente“, ne tajna formula nego opipljiv osećaj. Ocedi je, ali ne ispiraj, jer ta tanka skrobna prevlaka na testenini je ono što pomaže sosu da se uhvati za nju kad je prebaciš u tiganj.
Parmezan na kraju nije dekoracija, on dodaje sol i masnoću u poslednjem trenutku, kad je vatra već skinuta, da se ne stopi u kašu nego da ostane osetan na jeziku. Ko nema parmezan, može tvrdi stariji kačkavalj ili sličan tvrd sir, kriterijum je da sir bude suv i izrazit, ne mek i bljutav.
Reći da je „srednja vatra“ dovoljno uputstvo bila bi laž – šporeti su različiti, jedni greju jače, drugi slabije. Zato gledaš slaninu, ne brojač: kad mast proključa tiho i meso promeni boju, prilagođavaš vatru prema tome, ne prema brojci na dugmetu. I ne žuri – ovo jelo traje tih dvadesetak-tridesetak minuta zato što svaki sloj ukusa treba svoje vreme da se izvuče, a strpljenje je, kao i slanina, sastojak koji se ne može preskočiti.