AI fotografijaPita sa viršlama
Jednostavna slana pita sa viršlama, krompirom i mocarelom, pečena između dva lista lisnatog testa.
Oznake se automatski određuju na osnovu sastojaka i mogu biti netačne. Proverite deklaraciju na pakovanju ako vam je to važno.
Sastojci
- 2 kom Lisnato testo bez kvasca
- 8 kom Viršle
- 4 kom Krompir
- 1 kom Bivolja mocarela isečena na kockice
- prstohvat Prezle po ukusu
- kašika Maslinovo ulje po ukusu
- 1 kom Žumance
Koraci
Staviti prvi list lisnatog testa u kalup za pečenje i izbosti dno viljuškom.
Posuti dno šakom prezli.
Rasporediti preko isečeni krompir, isečene viršle i bivolju mocarelu isečenu na kockice.
Preliti malom količinom maslinovog ulja.
Prekriti drugim listom lisnatog testa, zalepiti ivice i premazati žumancetom.
Peći na temperaturi od 180 stepeni.
40 min
Ovo je, u suštini, obrnuti burek — umesto da testo umotava filu u rolne, ovde dva lista lisnatog testa prave koverat, a unutra se krije ono što deca najviše vole: viršle, krompir i mocarela. Nije to pita u klasičnom smislu, nema testo na testo na testo, slojeva kao u gibanici. Ima samo donju koru, punjenje, i gornju koru. Zato uspeh ne zavisi od veštine razvijanja testa — testo je već gotovo, kupljeno — nego od toga da li će se donja kora skuvati pre nego što pukne i pusti vodu.
Krompir je taj koji odlučuje sudbinu cele pite. On ide sirov, unutra, zatvoren u testu, i mora da se ispeče do kraja za isto vreme dok se testo zlati. To je uska stvar: ako je krompir isečen debelo, testo će izgoreti, a krompir ostati tvrd u sredini. Ako je isečen tanko, kao na čips, stići će.
Mocarela i viršle su tu da puste malo masnoće i soka, i da vežu krompir za sebe, da ne bude suvo. Žumance na vrhu nije ukras — ono je taj sloj koji testo čini zlatnim i sjajnim umesto bledim i mlitavim. Za četiri osobe je ovo dovoljan ručak ili večera, uz malo zelene salate da presiječe masnoću.
Lisnato testo bez kvasca, kupljeno u listovima, ovde je sastojak koji ne pravimo nego biramo. Kriterijum je jedan: da je dovoljno elastično da se zalepi po ivicama a da ne puca, i dovoljno hladno kad ga vadiš iz frižidera, jer toplo lisnato testo se razmazuje i gubi slojeve umesto da ih drži razdvojene. Ako nemaš lisnato, može i korica za pitu, samo onda se gubi ona hrskavost na ivicama — to je druga priča, ne ova.
Krompir seci na listove tanke kao novčić, ne na kockice i ne na kolutove debljine prsta. Razlog je prost: krompir se u zatvorenom testu kuva na pari koju sam pusti, i to je spora kuvanje. Tanko seckan krompir stigne da omekša za vreme pečenja testa; deblji ostaje sirov u sredini dok se testo već zlati napolju. Ko nema krompir, može tikvicu ili bundevu iseckanu isto tanko — princip ostaje isti, debljina odlučuje, ne vrsta povrća.
Viršle su tu radi ukusa i masnoće koja vlaži punjenje. Ne mora baš viršla — može i kobasica isečena na kolutove, može ostatak pečenja od roštilja od prošle nedelje, iseckan. Bitno je samo da ne budu previše vodenaste, jer suvišna tečnost u zatvorenom testu znači da donja kora neće ispeći, nego će skuvati — a to je mana koju svi prave: otvore pitu i vide bledu, gumenu podlogu. Uzrok nije loša peć, uzrok je previše tečnosti unutra koja nije imala kuda.
Bivolja mocarela, isečena na kockice, topi se i veže krompir i viršle u jednu celinu, umesto da ostanu razbacani komadi. Ko nema baš bivolju, obična mocarela radi istu funkciju, samo je manje kremasta. Sir uopšte ovde nije ukras — on je lepak unutrašnjeg punjenja.
Prezle na dnu nisu tu da budu hrskave sами po sebi — njihov posao je da upiju prvi mlaz soka koji krompir i viršle puste, da taj sok ne stigne odmah do testa i ne razmoči ga. Mala šaka, ne sloj. Maslinovo ulje preko punjenja радi slично — vlaži, ali u малим количинама, да не удари у претерано.
Temperatura od 180 stepeni je ta na kojoj lisnato testo stigne da se raspe u slojeve i pozlati, a krompir unutra stigne da se skuva na pari — to je ravnoteža, ne proizvoljan broj. Ako je rerna slabija i ne greje ravnomerno, što je kod kućnih šporeta često slučaj, gotovost se vidi po boji testa: kad gornja kora pređe iz bledožute u tamnozlatnu, i kad nožem kroz sredinu probiješ krompir i on se lomi mekano, bez otpora — tad je gotovo. Četrdeset minuta je samo donja granica, ne pravilo uklesano u kamen.
Žumance premazano po vrhu pre pečenja daje taj sjaj i tamniju zlatnu boju koju inače lisnato testo bez njega nikad ne postigne — bledo ostaje bledo, koliko god pečeš. Neki kažu da je bolje premazati celim jajetem razmućenim s malo vode. Ne, jer belance pravi mestimične mrlje i mehuriće dok se peče, a žumance samo daje ravnomeran sjaj.
I strpljenje je tu sastojak koliko i krompir: ako izvadiš pitu pet minuta ranije jer "miriše gotovo", krompir unutra ostaje sirov u sredini, i to se ne vidi spolja, samo kad je seckaš za sto.