AI fotografijaKolač sa breskvama
Jednostavan kolač sa voćem, mekan i aromatičan, savršen za domaću trpezu.
Oznake se automatski određuju na osnovu sastojaka i mogu biti netačne. Proverite deklaraciju na pakovanju ako vam je to važno.
Sastojci
- 280 g Breskva
- 160 g Šećer
- 2 kom Jaja
- 90 ml Mleko
- 80 ml Maslinovo ulje
- 250 g Brašno
- 50 g Krompirov skrob
- 16 g Prašak za pecivo
- 1 kom Breskva za ukrašavanje
Koraci
Operite i ogulite breskve, isecite na male komade i izblendirajte do glatkog pirea.
U velikoj posudi pomešajte jaja i šećer, mikserom umutite do svetle, kremaste smese.
Nastavljajući da mutite, dodajte mleko, ulje i pire od breskve.
Prosejte i dodajte brašno, krompirov skrob i prašak za pecivo. Promešajte do glatke smese.
Sipajte testo u kalup prečnika 22 cm, namazan maslacem i posut brašnom.
Isecite breskvu na tanke kriške i poređajte na površinu testa.
Pecite u zagrejanoj rerni sa konvekcijom na 175 stepeni oko 50-55 minuta.
55 minOstavite kolač da se ohladi, pa ga prebacite na tanjir za serviranje.
Ovo je obično, poštenо testo za kolač — tip koji neki zovu "quick bread" — ali umesto da breskve samo nabacaš na vrh, pola njih utopiš u samo testo, pretvoreno u pire. To menja sve: breskva više nije ukras, ona je tečnost u receptu. Pire zamenjuje deo vlage koju bi inače davalo mleko ili ulje, i zato testo ispadne vlažno a ne suvo, pod uslovom da breskve nisu bile tvrde kao kamen kad si ih sekao.
Uspeh ovog kolača zavisi od tri stvari: koliko je pire gust, da li je testo dovoljno vezano skrobom i brašnom da podnese tečnost, i da li si pekao dovoljno dugo da se sredina ispeče a ne samo da površina pozlati. Rerna na 175°C sa konvekcijom znači da vazduh kruži — to je važno jer kalup je dubok (22 cm), i bez kruženja vrh bi pregoreo dok je sredina još testo.
Krompirov skrob pored brašna nije hir. Skrob ne razvija gluten, pa drži vlagu bez da testo postane gumeno — to je razlog zašto ovakvi kolači s voćem ne ispadnu kao hleb, nego ostanu nežni čak i kad je unutra dosta pirea i sočne breskve.
Breskve biraj po tvrdini, ne po boji — boja laže, pogotovo kod uvezenih breskvi koje dozrevaju u kutiji. Za pire ti treba breskva koja pod pritiskom prsta malo ustupi, ne mora da bude presladak sok iz nje teče. Ako nemaš breskve, kajsija ili nektarina rade istu tečnost-u-testu ulogu; smrznuta breskva takođe može, samo je ocedi dobro posle otapanja da ne uneseš suvišnu vodu, inače će testo biti razvodnjeno i duže se peći bez razloga.
Jaja i šećer mutiš dok smesa ne posvetli i poveća zapreminu — to je vazduh koji ulazi u kolač i daje mu lakoću, ne nešto što "treba" po tradiciji, nego fizička stvar: mehuri vazduha u testu kasnije širi prašak za pecivo, i što ih više imaš na početku, kolač je viši i mekši. Ne žuri ovaj korak, tu strpljenje jeste sastojak — ako muтiš dva minuta umesto pet, kolač će biti ravniji i tvrđi, ne zato što nešto "nije po receptu", nego zato što nema vazduha koji bi se širio.
Maslinovo ulje umesto maslaca je logičan izbor za ovakvo testo — ulje ostaje tečno na sobnoj temperaturi, pa testo ostaje vlažno i dan-dva kasnije, dok bi maslac u testu (ne u kalupu) kolač malo osušio kad se ohladi. Ako ti maslinovo ulje nije pri ruci, bilo koje neutralno biljno ulje radi isti posao; ne stavljaj maslac umesto njega osim ako prihvataš da kolač bude suvlji sutradan.
Brašno, skrob i prašak za pecivo prosejavaš zajedno iz praktičnog razloga — prašak za pecivo mora biti ravnomerno raspoređen, inače dobijaš delove kolača koji su se digli i delove koji su ostali teški. Mit da treba mnogo mutiti testo nakon dodavanja brašna — ne, jer mešanjem razvijaš gluten iz brašna, a gluten ovde ne treba; dovoljno je da smesa bude glatka, bez belih tragova brašna, i stani.
Kalup od 22 cm namazan maslacem i posut brašnom je mera protiv lepljenja, ali i protiv nečeg važnijeg — vlažno testo s pireom lepi se jače od običnog, i ako preskočiš posipanje brašnom, rizikuješ da dno ostane u kalupu kad okrećeš kolač. Kriške breskve na vrhu dodaješ tanke s razlogom: debele kriške ostanu vlažne i teške dok se testo ispod njih peče, tanke se karamelizuju i uklope se u površinu.
Pečeš na 175°C sa konvekcijom — znak da je gotovo nije minutaža nego čačkalica ili nož uboden u sredinu: ako izađe čist ili sa po koju mrvicu, gotovo je; ako izađe mokar i lepljiv, vrati ga još malo, bez obzira šta kaže sat. 50-55 minuta je donja granica za ovu dubinu kalupa i ovu vlažnost testa, kućne rerne variraju i deset minuta između susednih modela, pa veruj uvetu kolača, ne brojci. Ostavi ga da se ohladi u kalupu pre vađenja — topao kolač s ovoliko pirea u sebi je mek i lako se slomi, hladan se stegne i podnese prebacivanje na tanjir.