AI fotografijaPita od starog hleba i tikvica
Pita od starog hleba i tikvica — ukusan način da iskoristite ostatke hleba uz sir i šunku.
Oznake se automatski određuju na osnovu sastojaka i mogu biti netačne. Proverite deklaraciju na pakovanju ako vam je to važno.
Sastojci
- 300 g Stari hleb
- 200 ml Mleko
- So po ukusu
- Crni biber po ukusu
- 90 g Parmezan
- 2 kom Jaja
- 200 g Tikvica
- Maslinovo ulje po ukusu
- 60 g Šunka
- 80 g Provolone
Koraci
Narendajte tikvice, posolite ih i stavite u cediljku na 30-60 minuta da ispuste višak vode.
45 minIzlomite stari hleb na komade i prelijte mlekom. Izgnječite hleb rukama dok ne omekša.
Dodajte so, crni biber, parmezan i jaja, promešajte do ujednačene smese, umešajte tikvice.
Kalup prečnika 24 cm obložite papirom za pečenje. Rasporedite polovinu smese, poravnajte je u sloj, oblikujući ivicu.
Napunite provolonom i šunkom.
Prekrijte ostatkom hlebne smese, pospite parmezanom i pokapajte maslinovim uljem.
Pecite u zagrejanoj rerni na 170 stepeni sa ventilatorom oko 30 minuta.
30 min
Ovo nije pita u smislu kora, ovo je stari hleb koji dobija drugu šansu da bude nešto bolje nego što je bio prvog dana. Mehanizam je prost: suv hleb je sunđer, mleko ga vraća u život, jaja i parmezan ga lepe u masu koja se ponaša kao testo, a tikvica i šunka sa provolonom su punjenje koje čini da to ne bude samo kašasta vekna nego jelo sa teksturom.
Uspeh ovde zavisi od dve stvari koje nemaju veze sa receptom na papiru, nego sa vodom. Prva je koliko je hleb zapravo suv — ne isto toliko koliko piše, nego onoliko koliko je on stvarno star kod vas. Druga je koliko ste vode isterali iz tikvice. Ako preskočite ceđenje tikvice jer vam se žuri, pravite sebi kašu umesto pite, i to nije kuvarski neuspeh, to je fizika — voda mora negde, a nema joj druge nego u dno kalupa, gde će kuvati umesto peći.
Za četvoro ljudi ovo je dovoljno kao večera sa salatom, ne kao glavno jelo za svih sedam za stolom o slavi. Kalup od 24 cm je upravo za tu meru hleba i punjenja, ne manji.
Hleb je ovde glavni sastojak, ne mleko, ne jaja. Mora biti stvarno stari hleb, ne jučerašnji — onaj koji kad kucneš zvuči kao daska. Mleko ne kuva hleb, mleko ga samo rehidrira, vraća mu vlagu koju je izgubio sušenjem. Ako koristite svež hleb, ništa neće upiti, ostaće klizav i raspašće se — zato tu zamenu ne pravite, osim ako ste spremni da hleb pre toga sami posušite u rerni dvadesetak minuta na niskoj temperaturi, da ga veštački ostarite.
Tikvica se ceđenjem oslobađa vode koja bi inače, u pećnici, isparavala sporo i kvasila sve oko sebe. Kriterijum nije vreme na papiru, nego osećaj — kad je tikvica mekana za stiskanje i kad vam ruke vlažne, dovoljno je. Ko nema tikvicu, može staviti tešku kupus ili mladi krastavac — ali uslov je isti: sve što ima puno vode mora prvo tu vodu ostaviti u cediljci, ne u pećnici.
Jaja i parmezan su lepak. Jaje koaguliše na toploti i drži smesu da se ne raspadne kad je sečete, parmezan dodaje so i slanu aromu koja hleb, sam po sebi bljutav, pretvara u nešto što liči na fil za pitu. Parmezan možete zameniti bilo kojim tvrdim starim sirom koji se rendao — kriterijum je da bude suv i slan, ne kremast, jer kremasti sir vodu dodaje, a vi je baš izbacujete.
Šunka i provolone u sredini nisu ukras, to je razlog zašto se jelo seče kao pita a ne kao pudinga. Provolone se topi i veže dva sloja hleba zajedno kao malter, šunka daje masnoću i so. Ako nemate provolone, uzmite bilo koji meki sir koji se otapa — kriterijum je topivost, ne marka sira. Isto i sa šunkom — bilo koji suvi narezak koji podnosi pečenje radi posao.
170 stepeni sa ventilatorom znači da vazduh kruži i hleb se suši spolja dok se iznutra greje ravnomerno — to je temperatura na kojoj se gornja površina lagano zlati, a ne gori, dok se centar stigne zagrejati do kraja. Ako vaša rerna nema ventilator, dignite malo temperaturu, na 180, jer bez kruženja vazduha površina se sporije boji. Gotovost ne gledate na časovniku nego na boji — kad gornji sloj postane rumen, ne beo, i kad kalup mirisom sira i šunke ispuni kuhinju, onda je vreme da ga izvadite, ne pre.
Neki kažu da pitu od starog hleba treba praviti brzo, "da se iskoristi hleb dok nije propao". Ne, jer hleb koji je toliko propao da ga morate žuriti da spasite, već je propao i za ovo — treba mu vremena u mleku da omekša do kraja, ne pet minuta prebrzog gnječenja. Strpljenje tu nije fraza, to je sastojak koliko i hleb — bez njega, hleb se neće potpuno rastvoriti u smesu, i u pitanju ćete naći suve komade u zalogaju.